Bio bi totalni kliše u članku o prokrastinaciji započeti tekst rečenicom: početak pisanja ovog teksta odlagan je više puta, ali bio bi i živa istina. Svako razumno objašnjenje za odlaganje istrošeno je pre nego što je nastala prva rečenica, svako sledeće bio bi čist izgovor nepošten pre svega prema sebi, a onda i prema ostalima.
Zbog čega? To je drugo pitanje, ali često, kada imate očekivanje dobrog uvoda ili pritiska da tekst bude dovoljno dobar, onda se lako pojavi misao: „ne mogu sad da pišem“, „neće ovo biti dovoljno dobro“. I onda se sve odlaže, dok ne otkuca poslednji čas u kojem odlaganje više nije moguće.
Često se ljudi ponašaju kampanjski, posebno kada zadaci nisu baš omiljeni, nezavisno od toga koliko su važni, mogu biti i najvažniji. Nismo uvek ni raspoloženi, a nije ni svaka odluka mila. Ponekad ima „važnijih“ stvari koje treba raditi, odmarati se, popiti kafu, maštariti, bilo šta, samo ne uraditi ono što se odlaže.
Postoje osobe kojima treba vremena, kao bambusu, koji godinama ne raste, pa naglo izraste jer je godinama razvijao koren ispod zemlje. Ili kao kasnom cvetanju magnolije posle hladnog proleća.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
