Od momenta kada se pre tačno 40 godina pojavio u bioskopima, film “Povratak u budućnost” bio je predodređen na uspeh, iako je u toku nastanka malo ko očekivao njegovu bezvremenost. Uopšte nije išlo glatko: Robert Zemekis i Bob Gejl, dvojac koji ga je stvorio i pretočio u triologiju, oduvek je hteo da napravi film o putovanju kroz vreme, a ideja je nastala spontano, gledanjem godišnjaka Bobovog oca. Samo, nije bilo onoga ko je hteo da uloži u smešan scenario o tinejdžeru koji se vraća u prošlost da bi se zaljubio u svoju majku.
Preko četrdeset puta danas slavni Robert Zemekis i Bob Gejl nudili su scenario holivudskim filmadžijama, ali ništa. Četrdeset puta. Ništa. U međuvremenu, prodali su nekoliko TV scenarija Univerzalu, sarađivali su sa Spilbergom i Milijusom na tri scenarija, i privukli njihovu pažnju, ali ni ta imena nisu bila dovoljna. Nastavili su da obijaju pragove četiri godine. Kada je 1984. Zemekis (neočekivano) postigao uspeh sa “Lovom na zeleni dijamant”, uz Spilbergovu podršku kao producenta, Univerzal je pristao.
Svima bi nam bilo žao da su odustali. Nije to jedina takva priča. Neke borbe moraju da se vode do kraja i uz veliku cenu, to nije upitno.
I kao što postoje ljudi koji ne znaju da stanu i idu “glavom kroz zid”, postoje i oni koji odustaju i pre nego što uopšte i krenu u nešto. Da li postoji vreme kada treba odustati, a kada ne, i kako znati? I da li treba znati od čega odustati?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
