Većina ljudi, čak i solidno obrazovanih, smatra da je introvertni Jung bio izrazito fokusiran na unutrašnji, duševni život, te je zato bio potpuno nezainteresovan za spoljašnja događanja, posebno na širem društvenom i političkom planu. Činjenice, međutim, demantuju ovo stereotipno shvatanje.
Jungova dubinska analiza socijalne patologije
Jung se osim patologijom pojedinca, pronicljivo i posvećeno bavio društvenom patologijom i nastojao da u burnim vremenima pruži odgovor na kolektivno ludilo koje je pretilo da uništi civilizaciju, kulturu i ličnost kao najviše ljudsko dostignuće. Posebno je bio duboko zabrinut burnim društvenim zbivanjima u Nemačkoj tridesetih godina 20 veka.
Nacizam je rezultat regresije masa na arhetipove kolektivnog nesvesnog Nemaca, tvrdi Jung u knjizi Civilizacija na prelasku (2006). Jung analizira psihologiju mase i uspon Hitlera „kao ilustraciju i još jedan dokaz postojanja i snage arhetipova” (Odajnik, Jung i politika, 1994, str. 102).
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
