Tekst iz magazina Atlantic za Velike priče priredila Ana Ćosić
***
“Pre otprilike 14 milijardi godina, nastaju materija, energija, vreme i prostor” – reči su kojim izraelski istoričar Juval Noa Harari, počinje svoju knjigu “Sapijens: Kratka istorija čovečanstva” iz 2011. godine, i ujedno, jednu od najneverovatnijih karijera viđenih u ovom veku.
“Sapijens” je prodat u više od 25 miliona primeraka. Na mnogim jezicima. A Harari je od tada objavio još nekoliko dela koja su imala milionske tiraže.
Slobodno može da se kaže da je Harari, posle Dalaj Lame, jedna od najuticajnijih globalnih figura, koja je najmanje onlajn. Ne koristi pametni telefon, jer “tako čuva svoje vreme i pažnju”. Meditira dva sata dnevno. A svake godine, više od mesec dana provodi izolovan, u tišini.
Da bi slika o njemu bila upotpunjena, Harari je ćelav, nosi naočare i uglavnom jede vegansku hranu. Ponekad ga nazivaju i guruom.
Ta monaška aura ga čini privlačnim u Silicijumskoj dolini gde je naširoko poštovan. Bil Gejts je napisao recenziju za “Sapijens”, Mark Zakerberg ga je promovisao, a na praznim policama Džefa Bezosa, koje su upadale u kadar dok je preko onlajn platforme govorio na Kongresu, ponosno je poziralo nekoliko Hararijevih naslova.
“Ovaj istoričar je stekao neverovatno veliku reputaciju u odnosu na to kako je počeo. Bio je parodija profesorske opskurnosti”, piše za Atlantik Danijel Imervar, profesor istorije na Univerzitetu Northwestern u Ilinoisu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
