Priču koju je objavio The Atlantic za Velike priče priredila je Jelena Vujković.

Diogen iz Sinope, prosjak koji je živeo na ulicama Atine u četvrtom veku pre nove ere, slavljen je kao rodonačelnik umetnosti performansa, muza pokreta Occupy, a romanopisac Džojs Kerol Ots ga je proglasio „prvim, neki bi tvrdili i najboljim, stand-up komičarem.”

Ali, bio je i vrlo istaknuti filozof. Ipak, njegovo nasleđe ne leži u njegovom pisanom delu –  od kojeg skoro nijedno nije sačuvano – već u živopisnim anegdotama iz njegovog života, koje su mnogi zabeležili. Najistaknutije opise je napisao njegov imenjak Diogen Laertius, oko 600 godina posle njega, u Životima i mišljenjima istaknutih filozofa. Diogenova reputacija počiva na talentu za kratke panč-lajnove u duhu Gruča Marksa. Prezirući društvene norme, za Diogena se govorilo da masturbira na pijaci, reagujući na osuđujuće poglede zbunjeno: „Kad bi samo mogao utoliti glad trljanjem stomaka.” Opomenut da pije u baru, Diogen je uzvratio: „I ja se šišam u berbernici.” Zarobljenog i prodatog u ropstvo, Diogena su zamolili da navede svoje veštine. On je odgovorio: „Vladanje ljudima“, i rekao heraldiku: „Proširi reč u slučaju da neko želi da kupi sebi gospodara.”

Filozofiju je notorno teško definisati, ali svako će se zapitati da li ovo zaista može da se računa. Kada razmišljamo o rođenju zapadne filozofije, skloni smo da pomislimo na Diogenovog savremenika Platona, sistematskog teoretičara koji je osnovao akademiju i čiji su pisani dijalozi, koji sadrže više od pola miliona reči, sačuvani u potpunosti. Platon je bio bogat i dobro povezan. Nije živeo u velikoj keramičkoj tegli, posedujući samo ogrtač, štap i torbu, kao što se priča da za Diogena.