U Srbiji se nazire iznuđeni dvopartizam

Planeta Mars ima dva satelita – Fobos i Deimos – koji su među najmanjima u Sunčevom sistemu. Neće se Pokret socijalista i Zavetnici utopiti u SNS kao Šapićev SPAS. Oni će, kao Fobos i Deimos Srpske napredne stranke kružiti oko nje. I biti dva dragulja, ili dve jagode na šlagu Vučićevog ponovo najavljenog “pokreta za narod i državu” (PZND). Čak i ako se on ne napravi, on će mentalno biti tu, kao vektor homogenizacije. Upravo će ove dve satelitske partije simbolički nositi određenje idejne suštine Vučićevog pokreta ako se ovaj konačno napravi iz trećeg pokušaja, a ne neka amorfna naprednjačka masa.

Da ranije nije asimilovan, danas bi i Šapićev SPAS bio potrebniji kao formalno zaseban entitet koji bi pristupio famoznom pokretu. Sa svojim bitnijim članovima/poslanicima koji su, da se i iz aviona gledalo, bili bliži Vučiću nego Šapiću. Pokret socijalista, Zavetnici i pojedini “nestranački” intelektualci i medijski stahanovci Vučićevog agitpropa aktuelizovaće i pitanje avangarde koje se imanentno nameće svim frontovskim organizacijama. Tačnije, možda PZND – koji ima šanse da se napravi pre nego što se uvede obavezni vojni rok – neće formalno odbaciti evropsku frazu (iako neće sigurno biti naglašeno pokret za evropsku Srbiju), ali će mu suštinu oslikavati njegova avangarda – Pokret socijalista i Zavetnici – kao metafenomeni i derivati nekadašnjeg radikalsko-julovskog čeličnog prijateljstva iskovanog u vladi Mirka Marjanovića.

Ponovo najavljeni narodni pokret može da se tumači i kao dimna zavesa, kao što dimne zavese mogu biti i vojni rok ili povratak Marka Đurića iz Amerike. Što ne znači da u ovakvim međunarodnim okolnostima pitanje obaveznog vojnog roka nije bitno, kao što bi i povratak uslovno prozapadnog Đurića iz Vašingtona u izvršnu vlast nešto mogao simbolički da znači. PZND bi valjda trebalo da ovaploti državu u njenom iskonskom značenju – kao bokanovsku “tvrđavu”, a ne kao “servis građana”, odnosno neku kvaziliberalnu nebulozu.