Šta znači povratak Tomislava Nikolića?

Ako bi naprednjaci bili Bijelo dugme, onda će Vučić na svom Hipodromu 17. decembra izgleda nastupiti sa svim pevačima. Te 2005. na beogradskom Hipodromu su pevali i Bebek i Tifa i Alen. Na naprednjačkom slavljeničko-motivacionom zboru u hali “Zorka AIK banka” u Šapcu i potom na TV Pink, najpoznatiji i najuticajniji član SNS i predsednik Srbije, najavio je pomoć starih naprednjačkih (radikalskih) kadrova na izborima 17. decembra koji su, smatra Vučić, “odsudni”.

Direktno je Vučić najavio povratak Tomislava Nikolića, ali teško da će to biti i jasniji povratak ustavnosti Srbije jer, budimo pošteni, Toma se držao Ustava ko pijan plota, pa otuda Srbija i nema po tom pitanju bolju predsedničku mustru, kao što nema ni boljeg RTS-a od Tijanićevog.

Da je živ, sigurno da bi se u još jednim “odsudnim” izborima Vučiću pri ruci našao i Brana Crnčević. Nakon toplog medijskog zeca kroz koji je provučen Nikolić 2017, kad je u izjavi za Sputnjik najavio mogućnost da se još jednom, protivno Vučićevim planovima, kandiduje za predsednika Srbije, Vučić je napadno ignorisao Tomu u prigodnim stranačkim događajima. Uglavnom je potencirao Branu Crnčevića kao osnivača SNS. Ne Tomu koji je zaista glavni osnivač SNS. Nikolić se sada izgleda vraća, ali teško da recikliran donosi i obnovljeni antišešeljevski evroentuzijazam naprednjaka od pre petnaest godina. Tada je Nikolić sa saradnicima i napustio Šešelja zbog evropske budućnosti Srbije, zbog podrške Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU, čime je tada Boris Tadić kao predsednik Srbije dobio preko potreban dvotrećinski evropski konsenzus u društvu, i istovremeno pacifikaciju jakih i brojnih Šešeljevih radikala, kojima je lider bio u Haškom tribunalu.

Ako Nikolić ne obnovi “evropski duh” u Srbiji, da li će sad bar završiti i obnoviti onu svoju famoznu “platformu o Kosovu”, i šta bi to značilo u odnosu Vučića i zahteva “kolektivnog Zapada” prema ispunjavanju obaveza iz Ohridskog sporazuma?