Opsesija tetoviranjem ide uz sveprisutni kult tela koji je, opet, znak dekadencije, a možda i skore propasti sveta. Uprkos masovnosti i banalnosti, mnoge tetovaže, kao i uvek, imaju bitnu simboliku, kontekst i estetiku. Tetovaže su motiv i u “Pakracu” Vladana Matijevića: slovo na svakom prstu ruke, ili komunistički simbol na dnu leđa anarhistkinje u percepciji ratnog veterana devedesetih na beogradskoj pijaci “Đeram”. Ima tetovaža i u Pinkovoj “Eliti” (Zadruzi), u košarci, fudbalu, mafiji, bilo je tetovaža i na ovogodišnjem “Gremiju”, i tu su se pored imidža i frizure u stilu Tine Tarner iz “Mad Max 3” (We Don’t Need Another Hero), još jednom komentarisale tetovaže Majli Sajrus. A na njenom izvajanom telu ima svega: sidra na desnom skočnom zglobu, na primer, koje je za Majli simbol doma, gde je mirna i sigurna. Pa karma na kažiprstu desne ruke, krst na prstu leve ruke kao znak pripadnosti hrišćanskoj veri. Tu je, na telu, i simbol meksičke gozbe mrtvih. Meni je ipak najinteresantniji bio citat na levoj strani tela Majli Sajrus – citat Teodora Ruzvelta: “Ovo mesto nikada neće biti sa hladnim i bojažljivim dušama koje ne znaju ni za pobedu ni za poraz.” Inače, ovo je najduži natpis na telu pevačice i zauzima tri reda. Meni se čini i da je font dobro odabran.
Izborna patologija u Srbiji postoji, ali od nje je veći problem da bi ogromna većina glasača Srpske napredne stranke na referendumu sa pitanjem da li da se Aleksandar Vučić proglasi za doživotnog predsednika Srbije, glasala “za”. Tako sugerišu istraživanja, odnosno set pitanja koja proveravaju stepen autoritarnosti, a koja koristi Demostat. I tetovaže imaju ulogu u pravljenju kulta ličnosti: tamo 2017. jedna mlada aktivistkinja SNS iz Vršca istetovirala je na ruci “A. Vučić” i uzburkala strasti u Srbiji. Rekla je da je taj čin izraz njenog poštovanja prema lideru i njegovim idealima o modernoj Srbiji. Vučić je dobio uveravanja da je “A. Vučić” istetovirala “divna devojka” i na neki način joj je obećao da se “neće postideti” tog idolopokloničkog čina. Tetovaža ipak nije poster Slobodana Miloševića iz “Osmice” – novina poznatih po tome što su objavile na naslovnici erotsku sliku Lepe Brene sa grudima koje se naziru ispod prozirne čipkane bluze i taj Miloševićev poster koji su kamiondžije lepile na šoferšajbne i pronosile slavu vođe širom Jugoslavije, da bi te postere sa natpisom – “Sloboda se piše sa N” – skinuli lako kad je došlo vreme. Bilo je tih postera i po obućarnicama, i po mesarama, i po berbernicama. Tetovažu je ipak malo teže skinuti. Mada se i tu napredovalo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
