Postoji mnogo načina da se bude pobednik na izborima i samo jedan da se bude gubitnik, a HDZ je po svemu sudeći, sve ove načine iskusio u danu parlamentarnih/saborskih izbora u Hrvatskoj.
Praznik usred tjedna, kako su nazivani ovi izbori održani vanredno u sredu a ne za vikend, što je jedan od fazona koje je prodao predsednik Hrvatske Zoran Milanović – bez, doduše, previše uticaja na ishod – nazivan je praznikom usred tjedna iz dva ugla, jedan bliži vlastodržačkom pogledu na stvarnost bi rekao da je to bio praznik demokratije, a drugi bi zajedljivo rekli da je praznik samo u tome što je po zakonu to bio neradni dan.
Čuveni novinar Denis Kuljiš znao je da kaže da u državicama bivše Jugoslavije nema mnogo prostora za stranačku demokratiju; samo je Srbija dovoljno velika da ima dve stranke (što ne znači da ih ima), a da je Hrvatska dovoljno velika da ima prostora za stranku i po (ostale jugo-države, što sada nije mnogo bitno, po njemu su na nivou javnih preduzeća), a to „i po“ se očituje kao nebesko telo koje proleti kroz Sunčev sistem jednom u deceniju i po.
Ovog puta nije joj bilo vreme.
Od osamostaljenja Hrvatske, levica (čitaj SDP) je pobedila samo dva puta, a ove godine se to nije dogodio treći put. Ispostavlja se da je za poraz HDZ-a, stranke koja je u svom genetskom kodu srasla sa državom, potrebno mnogo više od brojnih afera, atmosfere nabujalog nezadovoljstva i lošeg upravljanja krizama. Jednom je poraz došao psole smrti Franje Tuđmana, drugi put posle afere Sanader, posle koje je lider stranke završio u zatvoru.
Levica koja je osim SDP-a ovog puta pojačana listom zeleno-levom listom Možemo, dakle nije pobedila vlast, ali nije po objavljivanju prvih rezultata izbora u Hrvatskoj bilo najjasnije da li je i pre svega koliko je HDZ pobedio.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
