“Da bog da crk’o rok’n’rol” je drugi po redu studijski album sarajevske nju primitivs grupe Elvis J. Kurtović & His Meteors iz 1985. godine u izdanju diskografske kuće RTV Ljubljana. Na njemu ima jedna lepa melanholična pesma “Sva su raja” i stih: “Ispred Olomana sunce cijelog dana, one sa svih strana dolaze u grad, vesele, vatrene, kafene dolaze u grad…” Onaj koga je to interesovalo, a nije imao neke veze sa Sarajevom, saznao je da je “Oloman” kultna sarajevska poslastičarnica koja se nalazila u Titovoj ulici na broju 23. Van Bosne i Hercegovine nije se baš znalo ni za “Granap” – termin korišćen često u mitologiji nju primitivsa – neku vrstu socijalističkog “Maksija” u to vreme u toj YU republici. To je bio sistem samoposluga, a inače termin je skraćenica od Gradsko nabavno preduzeće.
Ali bilo je mnogo težih zadataka iz tog vremena pre interneta. Jedna zagonetka nalazila se na albumu zagrebačkog Parnog valjka “Anđeli se dosađuju” (Jugoton, 1987). Pesma je simpatična rege zezalica “Navigator”, a stih glasi: “Koristim začin, poznajem svijet, garantiram sasvim siguran let, sve teče glatko kao po pruzi, Navigator Esnafa tebi na usluzi.” Ne, Esnaf (kao ni Navigator ili Navigator Esnafa) nije bio zagrebački ni “Oloman” ni “Zlatni papagaj”, za koje se i bez interneta relativno lako moglo saznati šta su – poslastičarnica, odnosno kafić (prvi i čuveni beogradski kafić proslavljen u istoimenoj pesmi Električnog orgazma). Zagonetka se tek na pravi način raspetljavala sa čitanjem “Dine” Frenka Herberta. Esnaf je organizacija koja vrši usluge kosmičkog transporta, njegovi navigatori koriste (kao Aki ili Hus što su iskoristili metaforu kao seksualne aluzije), famozni začin koga u celom poznatom univerzumu ima samo na planeti Arakisu, poznatijoj kao Dina.
Začin je ono što bi se sad nazvalo novogovorom briselske birokratije “kritična sirovina”. Eksploatiše se žetvom, nije metal, mineral, izvorno je u prahu, i u pop kulturi je slavan poput kriptonita kao bitnog lajtmotiva sage o Supermenu. Sve to asocira na srpski litijum u dolini Jadra. Sećate li se kad je krajem 2022. povodom pritisaka na Srbiju i njega lično Vučić poredio Srbe i Gale: “Evo rodio se jedan mali lider u zemlji Asteriksa i Obeliksa, ima jedno malo pleme Gali u Evropi koje je rešilo da bude slobodno i slobodarsko i koje ne zarezuje dva posto ni Edvarda Džozefa (predavač na Univerzitetu “Džons Hopkins” u Vašingtonu) ni Standard (bečke novine)…”, a koji su tih dana bili, po proceni vlasti, istureni deo “hibridnog rata” protiv Srbije i njenog predsednika. Vučićevo poređenje je bilo efektno zamišljeno ali neostvarivo, jer za razliku od Asteriksovih i Obeliksovih kočopernih Gala, kočoperni Srbi nemaju “čarobni napitak”. Zato imamo litijum. I ne treba nam da se bijemo. Naprotiv.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
