Već nekoliko godina u Beogradu postoji restoran “Meze by Elliniko”, sa specijalitetima prave grčke kuhinje. “Meze” je filijala originalnog restorana “Elliniko”, koji se nalazi u centru Soluna, a Paqito ne bi bio Paqito kada se ne bi lično uverio, ma koliko da je daleko, da li je koncept “ispoštovan” i šta je zapravo grčka kuhinja.
Dobro došli u prvu pravu “internacionalnu” (ali i dalje balkansku) epizodu Paqitovog puta.
Manolas, Jorgos, Marija i Hristos bili su odlični domaćini Pavlu Brankoviću i ekipi Velikih priča.
Na samom početku, Paqito je zabasao u ribarnicu koja se – sasvim zgodno – nalazi prekoputa restorana. A to znači svežu ribu i sveže morske plodove – uvek.
Kako se bira riba koja će doći na tanjir, po čemu se egejski škampi razlikuju od ostalih i šta znači kada se sveža riba “presijava”? A onda recept za školjke: pirinač, svež luk, šafran, mirođija, senf…
Krenulo se potom sa razgovorom, pardon sa cipurom, i onim kako se “troši” ovo žestoko, ali pitko piće.
A onda se polako prešlo na meze.
Šta je Grcima bitno u hrani, koje sirovine koriste, ali pre svega šta je “Meze”?
“Meze nije samo hrana, meze je stara navika Solunaca koji su svoje vreme provodili uz piće – uzo, cipuru, recinu – koje bi spajali sa nekim jelom”, ispričao je gazda Manolas.
Kod nas je meze sinonim za predjela, ali u Grčkoj je nešto drugačije. Meze podrazumeva i ribu i meso, samo što se serviraju u malim količinama – svako može da proba male porcije i različite ukuse.
“Meze je stvar koja se deli, koja povezuje društvo.”
Pratite podcast Paqitov put na YT kanalu Velikih priča.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
