Već nekoliko godina u Beogradu postoji restoran “Meze by Elliniko”, sa specijalitetima prave grčke kuhinje. “Meze” je filijala originalnog restorana “Elliniko”, koji se nalazi u centru Soluna, a Paqito ne bi bio Paqito kada se ne bi lično uverio, ma koliko da je daleko, da li je koncept “ispoštovan” i šta je zapravo grčka kuhinja.
Dobro došli u prvu pravu “internacionalnu” (ali i dalje balkansku) epizodu Paqitovog puta.
Manolas, Jorgos, Marija i Hristos bili su odlični domaćini Pavlu Brankoviću i ekipi Velikih priča.
Na samom početku, Paqito je zabasao u ribarnicu koja se – sasvim zgodno – nalazi prekoputa restorana. A to znači svežu ribu i sveže morske plodove – uvek.
Kako se bira riba koja će doći na tanjir, po čemu se egejski škampi razlikuju od ostalih i šta znači kada se sveža riba “presijava”? A onda recept za školjke: pirinač, svež luk, šafran, mirođija, senf…
Krenulo se potom sa razgovorom, pardon sa cipurom, i onim kako se “troši” ovo žestoko, ali pitko piće.
A onda se polako prešlo na meze.
Šta je Grcima bitno u hrani, koje sirovine koriste, ali pre svega šta je “Meze”?
“Meze nije samo hrana, meze je stara navika Solunaca koji su svoje vreme provodili uz piće – uzo, cipuru, recinu – koje bi spajali sa nekim jelom”, ispričao je gazda Manolas.
Kod nas je meze sinonim za predjela, ali u Grčkoj je nešto drugačije. Meze podrazumeva i ribu i meso, samo što se serviraju u malim količinama – svako može da proba male porcije i različite ukuse.
“Meze je stvar koja se deli, koja povezuje društvo.”
Pratite podcast Paqitov put na YT kanalu Velikih priča.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
