Posle Ukrajine, Finska je sledeća meta Ruskog medveda?

Dobro došli u LXXXVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo Finskom, Rusijom, odnosima između dve zemlje i tzv. severnim frontom.

U Helsinkiju, ali i drugim nordijskim prestonicama i u sedištu NATO-a ne pitaju se da li će Rusija, posle Ukrajine, krenuti u dalja osvajanja, već kada će to biti i da li će se na udaru naći Finska ili pribaltičke republike.

Pre početka ruske agresija na Ukrajinu govorilo se da bi trebalo aplikovati finski recept za rešenje spora između Kijeva i Moskve. Četrdeset meseci kasnije Rusija bi mogla na Finskoj da primeni recept iz Ukrajine.

Izgradnja vojne i prateće infrastrukture uz granicu sa nordijskom zemljom, dugačku 1.350 kilometara, kao i imenovanje generala Andreja Mordvičeva za komandanta vojnih snaga Ruske Federacije, sa zadatkom da reformiše armiju i pripremi je za sukob sa Severnoatlantskom alijansom, potvrda su da rusko-ukrajinski rat nije incident ili epizoda već početak dugoročnog sukoba između Rusije i Evrope.

Kroz istoriju Rusije se više puta ponavljala uzročno-posledična reakcija između nesposobnosti ili nemogućnosti careva ili autokrata da garantuju napredak i poboljšanje životnih uslova sa rasplamsavanjem ratnih avantura koje su s jedne strane bile izduvni ventil nagomilanog nezadovoljstva i agresivnosti a s druge su davale opravdanje centralnoj vlasti da pojača represivne mere unutar granica Rusije.

Jedan od motiva zašto se pretpostavlja da se ruski predsednik Vladimir Putin neće zaustaviti na okupaciji petine Ukrajine upravo je održavanje konsenzusa unutar ruskog društva i jačanje poluga vlasti. S druge strane, antizapadni, antievropski i anti-NATO stav Putina je ireverzibilan od momenta kada je u daljoj demokratizaciji i liberalizaciji državnog uređenja Rusije video smrtonosnu opasnost za svoju vlast.

Čelnici NATO-a i ministri odbrane u Nemačkoj, Finskoj i Švedskoj slažu se da ne postoji opasnost od neposrednog napada Rusije, ali da će do kraja ove decenije Moskva biti spremna, ostaje da se vidi da li i voljna, da napadne severoistočne članice EU i NATO-a.

Pomeranje ruskog fokusa na severozapad, gledano iz ugla Moskve, nakon završetka rata u Ukrajini deo je šire priče koja se u Kremlju smatra prioritetnom: kontrola Arktika je ključ za status Rusije kao supersile i trećeg nogara na „tronošcu“ planetarnih hegemona sa SAD i Kinom.