Kada neko spomene Njujork, verovatno vam dosta stvari padne na pamet, a još verovatnije je umetnost jedna od njih. Čak i ljudi koji nikada nisu bili u Njujorku znaju za Metropoliten muzej, MoMA ili Vorholov čuveni portret Merilin Monro. Sve je to Njujork, baš kao što su Njujork i Empajer stejt bilding, Metsi ili džinovski pacovi koji špartaju po prljavim mračnim sokacima i razvlače smeće po podzemnim železnicama.
Međutim, pre samo sto godina Njujork je bio totalna kulturna i umetnička zabit. Pre Prvog svetskog rata, Njujork je bio totalno nevažan. Amerika tada još uvek nije imala status globalne supersile. U to vreme je, zapravo, samo jedan grad dominirao svetom umetnosti i kulture, i taj jedan grad bio je Pariz, koji je uspeo da okupi sve najveće muzeje, najuglednije trgovce i najznamenitije umetnike iz celog sveta. Pikaso i Dali iz Španije, Fudžita iz Japana, Man Rej iz Njujorka, Modiljani iz Italije, svi su oni Parizom bili privučeni kao leptiri sjajem ulične svetiljke, isto onako kao što će svi najveći umetnici tri decenije kasnije biti opijeni i Njujorkom.
Tako su i svi cenjeniji jugoslovenski umetnici koji su želeli da podignu svoj ugled morali da otputuju u Pariz, a Ljubica Sokić, Marko Čelebonović, Peđa Milosavljević, Ivan Meštrović, Oton Gliha ili Petar Dobrović samo su neki od njih.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
