Njujork ima Central park, “Graund ziro” kao podsećanje na 11. septembar 2001. Ima Empajer stejt na kome uvek zamislite King Konga na anteni… Jedna od najpoznatijih gradskih ikona Velike jabuke je njujorški žuti taksi. Taksi je moderni ekvivalent gradskim kapijama. Oni su prva “bića” koje srećete pošto vas je overila pasoška kontrola na aerodromu „JFK“.
Taksi je mitološki junak američkih filmova. Najpoznatiji je, naravno, Skorsezeov “Taksista”, u kojem Robert de Niro roni u žutom jelou-kebu kroz scenografiju raspadnutog, prljavog, nasilnog i razvratnog Njujorka, pre nego što će gradonačelnik Rudi Đulijani fantastičnim “fejsliftom” od Velike jabuke napraviti sigurnu i upeglanu metropolu. Taj prvi Njujork nikada nisam sreo. Nažalost. Ovaj drugi jesam. Na sreću.
Pre nekoliko godina preminuo je Slobodan Žonki Nedeljković, klinički psiholog i jedna od mitskih ličnosti Beograda, koji je sada već davnih devedesetih srpsku prestonicu zamenio za Njujork.
Jednog sunčanog septembra, bio sam Žonkijev gost na njegovom njujorškom radnom mestu. Izlazeći iz Central parka, u 72. ulici zaustavljam njujorški taksi. Žuti “ford kraun viktorija” sa osam cilindara utišao je brundanje motora i ja sam se spakovao na kožni tapacirung u zadnjem delu vozila. Napred, za volanom, nije Robert “You talkin’ to me” de Niro. Na zidu od pleksiglasa, “bulletproof” pregradi koja štiti taksistu od nekog suludog revolveraša, stoji pločica na kojoj piše “Slobodan Nedeljković” – ime kočijaša i domaćina moje ekskurzije duž asfaltnih polja Njujorka.
Pre nego ćemo krenuti u snifanje “crosstown traffica”, startujem priču pitanjem za Slobodana Žonkija Nedeljkovića.
“Otkud ti u kebu, zemljače?”
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
