Miljenko Jergović i Svetislav Basara svakog petka samo na Velikim pričama u rubrici “Nikad bolje”.
***
Snažno me se, Miljenko, dojmila slika iz jednog tvog davnog pisma u kome si opisao smrad koji se raširio po Sarajevu kad se – dva-tri dana posle nestanka struje – počelo kvariti meso u zamrzivačima. Snažna metafora. Meso se u zamrzivače ostavljalo za “crne dane” – koji se ovde uvek čekaju (i nikad se ne čekaju predugo) – da bi se, čim su nastupili crni dani, meso ukvarilo.
Može to poslužiti i kao politička metafora. Na socijalističku Jugoslaviju možemo gledati kao zamrzivač u kome je bila pohranjena duboko zamrznuta roba ukvarena u Kraljevini (a i pre). I sama kraljevina je suštinski bila deponija otpadaka dveju velikih imperija. Treba pritom imati na umu da se ni jugoslovenski Pijemont, Srbija, nije “oslobodila” nego je bila “otpala” od Otomanske imperije u već poodmaklom stadiju raspadanja.
Nema ničeg zazornog u tome što je otpadanje predstavljeno kao ustanak, ili čak revolucija – nije to ni prvi ni poslednji primer – ali hronike beleže da su u trenutku dok su Karađorđeve trupe jurišale na Beograd, janičari davili sultana u Stambolu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
