Eugenika je imenica od koje mnoge ljude podilazi jeza. S pravom. Progresivni socijalni pokret, nastao u 19. veku, sa željom da se otkrije način na koji bi se poželjne društvene karakteristike (visok stepen inteligencije, niska tendencija ka kriminalu i drugim antisocijalnim ponašanjima itd.) učinile učestalijim kroz biološke procese (pre svega na nivou ukrštanja), poslužio je u 20. veku kao izgovor za neke od najvećih zločina koje su ljudi počinili, pre svega Holokaust i masovno sterilisanje u SAD (kao i uvek najviše na štetu Afroamerikanaca).
„Naučni” rasizam je, na veliku sramotu naučne zajednice, bio široko rasprostranjen, ali, kao što sam dosada više puta pisao, naučnici su proizvod vremena u kome žive. Posle Drugog svetskog rata u Evropi i zakona o građanskim pravima u SAD, činilo se da je eugenika poslata na đubrište istorije. Ali, s razvojem tehnologije kombinovane sa osnovnim ciljem kapitalizma – maksimiziranjem profita, čini se da nam eugenika (tj. njen centralni deo, genetska diskriminacija) ponovo kuca na vrata. Ovoga puta možda neće biti kontrolisano ko može a ko ne može da se reprodukuje (iako to nije isključeno, pogotovo uzimajući u obzir da je svet napravio žestok zaokret „nadesno”) ali se mnogo toga drugog, vrlo bitnog za život individue, može naći na udaru.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
