Jedna od najvećih debata koja postoji u biologiji je “nature vs nurture” (uticaj genetike naspram uticaja sredine, bila ona ekološka ili sociološka). Često se uticaj označava kao 50/50 (malo zbog “mira u kući”, niko ne želi da bude optužen da je eugenista) ali za mnoge nasledne osobine znamo da su u velikoj meri ili potpuno genetski određene: visina, predispozicije za nastanak kancera, inteligencija, sklonost ka raznim tipovima “mentalnih” poremećaja (ne postoji “mentalno”, postoje samo promene na mozgu ali to je druga priča) itd. Izbor partnera je nešto što poseduje obe karakteristike u skoro podjednakoj meri i prati naš životni razvoj kao individue i člana društva. Krenimo redom.
Kao lični čin, izbor partnera je “izum” poprilično novog datuma i predstavlja tekovinu civilizacije i borbe za ženska prava. Tokom više od 95% vremena pisane istorije (oko 5000 godina) ličnog izbora partnera, osim ponekada za vladare, nije ni bilo. Svo ovo vreme preovladavala je institucija ugovorenog braka bez obzira na to koji deo sveta pogledamo (nešto što je jako retko u ljudskoj istoriji). Čak je i danas, u svetu koji nazivamo “civilizovanim”, preko 50% brakova ugovoreno (ovome najviše doprinosi Indija kao najmnogoljudnija zemlja na svetu). Ideja romantične ljubavi onako kakvu je danas poznajemo javlja se tek pre oko 200 godina i to prvo u najvišim (finansijski najjačim) slojevima društva da bi se kasnije, postepeno, spustila “među narod”. Tako su se, teoretski, stekli uslovi da izbor partnera bude “slobodan” u onoj meri u kojoj nam naše kulturološke,sociološke i biološke predispozicije dozvoljavaju.
To kakav ćete izbor napraviti zavisi od toga kada ga pravite (pubertet/prva ljubav ili kao “zrela” osoba) i sa kojim ciljem (romantična veza/potomstvo). Ovaj drugi deo je još više uslovljen sociološkim faktorima tako da tu možemo napraviti razliku između “šta mi se sviđa” i “ko bi bio najbolji roditelj mom detetu” (finansijski/socijalni status). U ovome najviše prednjače žene i zbog bioloških i zbog kulturoloških razloga.
Obzirom da u pubertetu mozak još uvek nije u potpunosti formiran (inhibitorne sinapse velikog mozga još uvek nemaju onu snagu i brojnost koju će imati kasnije u životu) a i postojeće inhibitorne sinapse ne obavljaju svoj posao na najbolji način zbog navale hormona, ovo bi bio najbolji period da se analiziraju biološke preference kada je izbor partnera u pitanju. Nažalost, kao i u društvu, i u nauci se pubertet posmatra kao prolazna “faza” do “pravog ja” (koje ne postoji) tako da je broj istraživanja koji imamo na ovoj populaciji mnogo manji od onog koga imamo na odraslima. Ali da vidimo šta nam ova istraživanja kažu:
Poštovani,
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno...Od Božića do Božića...
Akcija traje od 25. decembra do 7. januara.
Već imate nalog? Ulogujte se
