This article is available in English
***
Nisam zagovornik iznuđene zahvalnosti. Zahvalnost se ne može nametnuti, i nikada je ne treba očekivati, niti zahtevati. Prava zahvalnost dolazi iznutra – treba je doživeti i duboko osetiti da bi imala značenje. Kada je zahvalnost isforsirana, ona gubi svoju autentičnost i postaje prazan gest, što može dovesti do osećanja ogorčenosti umesto istinskog uvažavanja.
Dok razmišljam o stvarima za koje bi trebalo da budemo zahvalni (uobičajena praksa u psihologiji), shvatam da često previđamo iskustva koja nisu bila posebno „lepa“ ili „prijatna“. Takopropuštamo bogatstvo koje život, u svoj svojoj složenosti, nudi.
Šta hoću time da kažem? Mogu li da dam primere? Drago mi je što ste pitali.
Evo tri stvari na kojima sam duboko zahvalna, a koje verovatno nećete naći u dnevnicima zahvalnosti većine ljudi:
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se