U eri kojom će dominirati veštačka inteligencija, postaje sve važnije odgovoriti na pitanje o imperativu kritičkog mišljenja. Dok se konformistički ušuškavamo pričom o posebnosti i autentičnosti, zaboravljamo šta je zaista važno kako bismo imali pojedinca koji je drugačiji, i društvo koje je solidarno i osvešćeno.
Da bi se moglo govoriti o uspešnom društvu, mora se reći koja reč o društvenim vrednostima, obrazovnom i kulturnom sistemu, kao i o institucijama koje stvaraju uslove za rađanje kritičke misli.
Niko se ne rađa kao ličnost, već ličnost postaje u socijalnom poretku. Interagujući sa drugima, učimo da vršimo socijalne funkcije i budemo članovi društva. To što smo u tome dobri nas i dalje ne čini individuama koje mogu samostalno da misle. Naprotiv, to nas samo čini dobrim ponavljačima naučenog i produžetkom drugih, od kojih smo učili. Mi postajemo produkti ideologije. Živimo kako drugi očekuju, govorimo ono što drugi traže, i želimo ono što drugi žele, a bivamo autentični na medijski propisane načine.
Poštovani, možete pročitati 3 besplatna teksta, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
