Evo gledam sad na Fejsbuku i jedan oproštaj od Tonija Montana i super poruka: “Povratak sa Akademije, noćni sa Trga za Vidikovac i prelazak iz kruga dvojke u krug dvadesettrojke.”
Velibor Miljković, Toni Montano, Bora Grbavi zaista je išao tom koordinatom – Akademija – noćni bus za Vidikovac. Jednom sam ga, devedesetih, ili je to bio kraj osamdesetih, sreo u toj dvadesettrojci ali dnevni režim vožnje, popodne. Bila je gužva, jedva smo ušli na zadnja vrata, na onom gornjem stepeniku Ikarbusove harmonike dve klinke se kikoću i jedna pevuši drugoj: “Deset godina je prošlo a ja idem GSB-om.” Bilo je to podjebavanje klinki Tonija Montana. Na njegov hit “Deset godina je prošlo a ja nju i dalje volim”. Kao bio si zvezda, na TV-u si, a ideš gradskim busom kao mi.
On to nije čuo ili se pravio da ne čuje. Sad ne mogu da se setim da li je to bilo kada je već prošao zenit slave ili nije. Ali Bora Grbavi aka Toni Montano se i u doba velike popularnosti vozio busom i odlazio u parkić sa pankerima. Nije raskrstio sa prethodnom ekipom. Ostao je u ekipi. I bio u stalnom prelasku iz zone u zonu, “iz kruga dvojke u krug dvadesettrojke”, vraćavši se sa Akademije. Zaboravio sam da li je i dalje nosio ploču pod rukom. Ja sam ga tako upamtio. Samo što je na početku bila diskoteka Cepelin, pa klub “F” na Filozofskom fakultetu, i na kraju Akademija. U ova prva dva kluba je nosio uvek ploču, uvek jednu, da mu DJ pusti. Ili Ramonesi, ili Sex Pistolsi…
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
