“Koga to zapravo volim u Herceg Novom”, pevaju bend, svatovi – a pomalo i publika ispred platna, koja je godinama leta i proleća provodila u tom gradu – dok mlada (Tihana Lazović) i mladoženja (Goran Slavić) igraju svoj prvi svadbeni ples u najnovijem filmu crnogorskog reditelja i scenariste (Novljanina, razume se) Ivana Marinovića “Živi i zdravi”.
A taj je prvi ples u suprotnosti sa svim onim što bi prvi ples dvoje zaljubljenih ljudi u Herceg Novom (naročito u Herceg Novom) trebalo da bude. U tu scenu, tih nekoliko minuta staje, čini se, celokupna atmosfera ove komedije tokom koje će se publika više od nekoliko puta zapitati — da li je u pitanju samo komedija? Ukratko, i uz vrlo malo spojlovanja — nije, više je od toga.
Više je od toga i ako se pogleda sama glumačka postava, ansambl pored glavnih glumaca čine i: Momo Pićurić, Goran Bogdan, Snježana Sinovčić, Nikola Ristanovski, Dragana Dabović i, posle previše vremena na velikom platnu (na našem jeziku) — Mirjana Joković.
Više je od komedije iako se potpuno uvučete u taj jadranski vajb, i to ne vajb bilo kog dela Jadrana, nego onog bokeljskog, onog što ga tako tačno i precizno u XXI veku crta, boji i opisuje, još samo Who See (u onom “da ti pokažem Boku, Tivat, Kotor i Novi”, ili onom “ne da mu se druži s nama dolje u pivnicu”), Jadrana kome Marinović daje jedan potpuno novi nivo. Jadrana u kome se spajaju generacije iksera (pa čak i bumera) i milenijalsa, Jadrana koji se više oseća nego što se vidi.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
