Kada sam se prihvatio komparativnog gledanja prve ekranizacije bestselera Jamesa Clavella, “Shogun”, iz 1980. i ove druge, trenutno aktuelne, koja nam stiže u koprodukciji kanala FX i Hulu, mislio sam da će društveno-kulturne premise koje su dovele do njihovog nastanka, a potom u većoj ili manjoj meri i ostale prisutne kroz samu “obradu sadržaja”, biti daleko drastičnije i radikalnije različite i ići nauštrb verovatno slabo gledljivog i bajatog prvog “Shoguna”.
Ali “Šogun sa Ričardom Čemberlenom”, koji mi je uz još par serija (poput “Sandokana”, “Na tajnom zadatku”, “Dinastije” i “Gangsterske hronike”) ostao kao jedan od TV-toponima detinjstva, četrdeset četiri godine kasnije nije izgubio mnogo od svog pređašnjeg sjaja. Ni na umetničkom, ni na sociološkom nivou. Ako imate devet i po sati viška u životu, to lako možete da proverite.
Na početku osamdesetih, delovalo je da će sunce početi da se rađa i u Americi, najviše zahvaljujući Ronaldu Reaganu, superentuzijastičnom prijatelju kapitalizma. Međutim, na terenu, stvari su daleko bolje stajale po Japan.
Industrijska dominacija “Zemlje izlazećeg sunca” ušla je u svoju eksponencijalnu fazu koja će, između ostalog, rezultirati time da je “tojota korola” postala najprodavaniji automobil (mislim i do dana današnjeg), a da su Ameri tokom te decenije prepustili vlasništvo Japancima nad brojnim znamenitim simbolima svoje moći. Poput kompanije za proizvodnju guma “Firestone”, zatim legendarne filmske i muzičke korporacije “Columbia” (koja je otišla u ruke Sonyja), da bi na samom kraju decenije i famozni njujorški totem, “Rockefeller Center”, prešao u većinsko vlasništvo korporacije Mitsubishi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
