Nekada, pre 35 i kusur godina, kako izađe novogodišnji program u „Politici“, sekla se stranica i lepila selotejpom na TV aparat sa strane. To je moglo jer su televizori bili kabaste kutije. Pre toga se podvlačio obavezni tematski okvir, novogodišnji program za mlade na drugom kanalu, Zlajina Piratska televizija i ona ingeniozna pitanja „Zašto traktor kezeće?” na koja je siroti Dušan Kojić jedini znao odgovor. Onda razni hitovi meseca, ali kako tada nije bilo moguće vratiti TV sadržaj unazad, uvek je bila neka ekipa na žurkama koja je pratila TV program, pa i filmove posle ponoći i tražila od drugih da budu tiši.
Pravi partijaši su obično prespavali Bečki koncert, tako da ko kaže da mu je to bio omiljeni TV program diljem blagdanskih dana, ili je ženski Petko, ili je slavio sa matorcima. Znači jednom zasvagda, tipični tinejdžer koji je koju godinu kasnije dužio naoružanje u JNA, obično NIJE gledao Bečki koncert, ili se pred kraj, baš u vreme Štrausove „Hey Jude” koja se zove „An der schönen blauen Donau”, išlo po rusku salatu i kiselu vodu.
Fleš forvard 35 godina kasnije: televiziju više slabo ko prati osim ako nije reč o politici i rijalitiju, tako da se i geneza novogodišnjih programa zakucala na megamiksu narodnjaka na Pinku i pokušaju RTS-a da osavremeni evergrin ugođaj. Nekada je STB pratio gradske proslave na Trgu republike pa je tu mogao da se nađe i poneki Darko Rundek ili Bajaga, ali od kad se priredba preselila na plato ispred Skupštine (nekad savezne, sad samo Skupštine), izvođači su postali previše transmedijalni i transpostmoderni za običan svet iz generacije X.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
