Odlomak kritike romana “Keri” Stivena Kinga iz novina “Njujork tajms”, nedelja, 26. maj 1974. godine (str. 17):
King radi više od pričanja priče. Pošto je i nastavnik, on uspeva da uđe u Kerin um, kao i u umove njenih vršnjaka iz klupe. Takođe zna i ponešto o simbolizmu – preciznije, o simbolizmu krvi. Neverovatna je činjenica da mu je ovo prvi roman. King piše sa sigurnošću koja se normalno vezuje za iskusne pisce. Ova mešavina naučne fantastike, okultnog, srednjoškolskih odnosa, dece – dobre i loše, i genetike, deluje kao izuzetna receptura.
Kada je u nedelju, 13. maja 1973. godine zazvonio telefon u ulici Senford u Bangoru, Stiven King nije ni slutio da je to poziv koji će mu promeniti život. U tom momentu, dvadesetšestogodišnji nastavnik engleskog je pisao roman o vampirima koji opsedaju mali američki grad i uživao u trenucima tišine dok je žena Tabita sa njihovo dvoje male dece bila u poseti svojoj majci. Na vezi je bio Bil Tomson iz izdavačke kuće Dabldej koja se za avans od 2.500 dolara spremala da objavi tvrdokoričeno izdanje rukopisa “Keri” u (za američko tržište) skromnih 30.000 primeraka sledeće godine. Mali avans za Kinga danas, ali pozamašan za pisca kome će to biti prvo objavljeno delo. Za taj novac, on i Tabi su kamp prikolicu zamenili stančićem u bezbednijem kraju, mogli da priušte lekove za bolešljivu ćerkicu, popravili auto i konačno imali telefon na kojem ga je sagovornik sad ostavio bez teksta i sa klecavim kolenima.
“Aj’ mi ponovi taj broj, ali dosta sporije i jasnije, kako bih bio siguran da sam te dobro razumeo”, zamolio je King Bila Tomsona tokom tog sudbonosnog poziva.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
