Kada je Ivo Andrić u pitanju, moram da priznam da sam najinteresantnije stvari o njemu saznao čitajući psihodelični roman Svetislava Basare “Kontraendorfin” (Laguna, 2020).
U tom romanu, dva njegova aktera prebirajući po svojoj prošlosti i prošlosti Jugoslavije (tj. “Jugoslavija”) za Andrića tvrde mnoge zanimljive (sumnjive, možda i neistinite?) stvari. Po njima posleratne priče o streljanju Andrića za njega bi, navodno, bile eutanazija (str. 19). Andrić je bolovao od svih unosnih bolesti, od tuberkuloze do hipertenzije (str. 22), a istorija njegovih bolesti u stvari je putopis njegovog života (str. 23).
Kako njihov dijalog odmiče, stvari bivaju još intrigantnije i neverovatnije. Andrić je, naime, testamentom tražio da sva njegova pokretna i nepokretna imovina posluži kao početni kapital za javnu kuću (str. 25). Po Basarinim junacima, Andrić nikada za života nije opsovao (str. 29), a prećutno je odbolovao najmanje deset šlogova (str. 77).
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
