Senka na mesečini

Upravo ovih dana u američkim bioskopima je aktuelan rimejk Fridkinovog remek-dela (kome, ako ćemo pošteno, uopšte nije trebao rimejk) “Isterivač đavola” (“Exorcist”) gde neka nova ekipa filmskih stvaralaca, koja je već uspela da oskrnavi Karpenterovu “Noć veštica” nepotrebnom i veoma lošom trilogijom filmova, očigledno ima nameru da doaka i ovom kultnom klasiku. Ipak, to nije tema ovog teksta, tema – tj. povod je muzička sekvenca koja se pojavljuje u trejleru, jezovita klavirska deonica koja je planetarno poznata a koju su autori rimejka inkorporirali u svoje delo jer je ta muzika neizostavno vezana i za originalni film.

U pitanju je odlomak iz albuma “Tubular Bells” britanskog muzičara Majka Oldfilda, za koga mlađe generacije možda toliko i ne znaju, ali sigurno im je poznat bar deo njegovog obimnog opusa. To je možda i najveći uspeh umetnika, da njegovo delo u jednom trenutku zaseni njegovu ličnost i da, baš kao u slučaju Mocarta, Betovena ili drugih kompozitora, skoro svi znaju za melodiju i vole je, ali ne mogu baš svi da se tačno sete ko je to stvorio. Majk Oldfild je takva vrsta muzičara. Možete pustiti pomenutu temu iz “Isterivača đavola” ili neki njegov drugi instrumental, pesme poput “Moonlight Shadow” ili “To France”, pripadnicima bilo koje generacije, od 7 do 77, i većina će ih prepoznati jer su ih već čuli. Na primer, jedan moj ortak je dugo živeo u ubeđenju da je Oldfildova “Shadow On The Wall” u stvari pesma grupe Deep Purple.