Sick, sick, sick, it’s the price I pay
It’s a sick world, what can I say?
Bullshit scum, they desintegrate
They steal, they cheat, they take-take-take
Ramones, Wart Hog
Ne pamtim više ništa. Ne mogu da provalim da li je to zbog godina, nezainteresovanosti, tumaranja, života koji vodim, posledica korone… Žena mi zamera da pamtim samo ono što me interesuje. Stoga nema paklenijeg zadatka od ovog. Presek godine. Koje godine? Mogo bi ladno da strpam čitavu prethodnu deceniju od 2014. do danas, jedva da bi se ičeg setio sem nekih izložbi i putovanja.
Prijateljica iz Skandinavije mi je pre neki dan poslala preko mesindžera svoj post iz decembra 2013. u kojem je izdvojila segment nekog intervjua koji sam dao pre 11 godina i te reči glase ovako: „[…] Postavlja se naravno i ključno pitanje, šta mi kao inteligentni, obrazovani i svesni ljudi da radimo u ovakvim okolnostima? Razmišljao sam da bi možda bilo svrsishodno da se ona ekipa koja je funkcionisala kao porodica na jednom zadatku koji je imao skoro prosvetiteljski karakter i dobila tokom godina šut kartu na poznatoj radio-stanici koja se u međuvremenu pretvorila u komercijalnu medijsku kuću (B92, op. a.), a s obzirom na godine i iskustvo, možda taj duh ponovo pokrene kroz politiku, osnivajući stranku koja će se boriti za sprovođenje civilizacijskih standarda koje smo zastupali još kao sasvim mladi ljudi i koje zastupamo u većini i dan danas. Jer naš se glas više ne čuje nigde. A ne mogu više da gledam kako sve propada i kako se ološ bahati […]”
Šta danas kao neko ko je nedavno napunio 60 imam da dodam na sve ovo? Ne mogu ni da rekonstruišem poslednjih 10 godina, a kamoli 2024. u svom njenom besmislu. Ove reči su jednako aktuelne kao i tad, ako ne i aktuelnije.
Poštovani,
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno...Od Božića do Božića...
Akcija traje od 25. decembra do 7. januara.
Već imate nalog? Ulogujte se
