Arsenije Arsa Jovanović rođen je 1932. godine u Beogradu. Uprkos tako čestom prezimenu, postao je i ostao poseban. Kao pozorišni i televizijski reditelj, scenarista, prevodilac, kompozitor, moreplovac i pustolov. Svakako mu je pošlo za rukom da to od sebe napravi. Kao što se već u studentskim danima upisao u odabrano društvo avanturista i lutalica.
Na reku je prvi put pobegao kad je na vojnom otpadu pronašao gumeni čamac u voznom stanju. Nekako je skrpio posadu i niz Dunav uplovio u Crno more. Ekipa slučajnih mornara je zatim preko Dardanela, iz Jonskog prešla u Jadransko more, da bi se iskrcali u Rovinju, tada omiljenom letovalištu najzanimljivijih jugoslovenskih umetničkih “njuški”.
Posle mu nije bio problem da po rovinjskim krčmama u sitne sate lovi putnike za svoje poduhvate. Na njegovoj lađi našli bi se Lule Isaković, Danilo Kiš, a najčešće Mihiz. To druženje je, uz maestralni tekst Bore Pekića, napravilo “Korešpodenciju”, jednu od najduže izvođenih predstava u “Ateljeu 212”, sa Batom Stojkovićem u glavnoj ulozi.
Određenim ljudima se događaju određene stvari, neodređenim se ne dešava ništa, rekao bi Dragan Babić, s kojim je Arsa radio čuveni “Dvogled”.
Njega je baš išla karta ili su mu se ljudi i susreti dobro nameštali. Čak i da je sve to hteo samo znalački da izmisli, imao bi toliko toga da se seća.
Gotovo da je “visio” u kući slikara, na Kosančićevom vencu 19, koju je doživeo kao svojevrsno čudo, kakvi su bili i njeni stanari, sa Šejkom i Oljom Ivanjicki na čelu, skloni performansima, ali i gotovo cirkuskim hepeninzima. Konzervator i arheolog-amater Aca Tomašević često je pucnjevima iz revolvera otkidao štipaljke sa veša svoje žene Gordane, a iz istog oružja je metkom ugasio cigaretu u ustima sovjetskog ambasadora, čim se pojavio na njihovim vratima.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
