Ovaj pljusak budala je apokaliptičan

Arsenije Arsa Jovanović rođen je 1932. godine u Beogradu. Uprkos tako čestom prezimenu, postao je i ostao poseban. Kao pozorišni i televizijski reditelj, scenarista, prevodilac, kompozitor, moreplovac i pustolov. Svakako mu je pošlo za rukom da to od sebe napravi. Kao što se već u studentskim danima upisao u odabrano društvo avanturista i lutalica.

Na reku je prvi put pobegao kad je na vojnom otpadu pronašao gumeni čamac u voznom stanju. Nekako je skrpio posadu i niz Dunav uplovio u Crno more. Ekipa slučajnih mornara je zatim preko Dardanela, iz Jonskog prešla u Jadransko more, da bi se iskrcali u Rovinju, tada omiljenom letovalištu najzanimljivijih jugoslovenskih umetničkih “njuški”.

Posle mu nije bio problem da po rovinjskim krčmama u sitne sate lovi putnike za svoje poduhvate. Na njegovoj lađi našli bi se Lule Isaković, Danilo Kiš, a najčešće Mihiz. To druženje je, uz maestralni tekst Bore Pekića, napravilo “Korešpodenciju”, jednu od najduže izvođenih predstava u “Ateljeu 212”, sa Batom Stojkovićem u glavnoj ulozi.

Određenim ljudima se događaju određene stvari, neodređenim se ne dešava ništa, rekao bi Dragan Babić, s kojim je Arsa radio čuveni “Dvogled”.

Njega je baš išla karta ili su mu se ljudi i susreti dobro nameštali. Čak i da je sve to hteo samo znalački da izmisli, imao bi toliko toga da se seća.

Gotovo da je “visio” u kući slikara, na Kosančićevom vencu 19, koju je doživeo kao svojevrsno čudo, kakvi su bili i njeni stanari, sa Šejkom i Oljom Ivanjicki na čelu, skloni performansima, ali i gotovo cirkuskim hepeninzima. Konzervator i arheolog-amater Aca Tomašević često je pucnjevima iz revolvera otkidao štipaljke sa veša svoje žene Gordane, a iz istog oružja je metkom ugasio cigaretu u ustima sovjetskog ambasadora, čim se pojavio na njihovim vratima.