Sredinom devedesetih prošlog veka Srbija je po mnogo čemu bila na dnu, ali po jednoj stvari kaskali smo samo par godina za jednom Amerikom.
Ovih dana imamo priliku da na Netflixu gledamo ko zna koji “true crime” dokumentarac po redu, “Get Gotti”, u kome kroz tri epizode pratimo kako se nekoliko američkih policijskih službi konačno uskladilo i uspelo da prikupi dovoljno dokaza da iza brave (za sva vremena) stavi bosa jedne mafijaške porodice. Njegovo ime bilo je John Gotti. I to ime u tom trenutku znala je cela Amerika.
Međutim, ovaj i po “true crime” kriterijumima tanki i slabašni dokumentarac u potpunosti maši da se detaljnije pozabavi najzanimljivijim aspektom ove priče – a to je da je John Gotti u trenutku svog hapšenja, kao i par godina pre toga, bio j..eni superstar, o čije hvatanje su se podjednako otimali njujorški i federalni policajci koliko i TV kamere lokalnih i nacionalnih televizija.
John Gotti je poput Pabla Escobara “pozitivno” motivisao mase običnih građana da tokom njegovih suđenja skandiraju njegovo ime, da nose plakate koji mu pružaju podršku i da nakon trijumfa nad sudstvom zajedno sa njim slave njegove pobede. Razlog za to bio je jednostavan – taj sistem protiv koga je Gotti radio “bio je onaj isti koji je j..ao milione Amerikanaca”, kako nam je to u prvoj dramskoj verziji njegovog uspona i pada, u filmu “Gotti” (1996) stavio do znanja njegov advokat.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
