Ponekada naiđemo na svoje beleške od pre više godina. One ožive neko prošlo vreme, vreme koje je u nama i koje zapravo sasvim opravdano spada u “Velike priče”. Jedno takvo vreme je vreme “Miksera”, multikulturnog, svenacionalnog prostora koji se gotovo bešumno uvukao u naše živote, da nas obasja zauvek i da ostavi neizbrisiv trag u našim dušama. Pa, prelistajmo malo po neobjavljenim uspomenama koje život znače.
Niš, Dom omladine, neka davna 1975, možda 1976. godina. Rano proleće.
Veče je, improvizovani restoran u “velikoj sali” je prazan. Sedim sa drugom, nema nikoga osim nas. Desetak stolova bez gostiju. Odjednom ulaze trojica muškaraca. Jedan od njih je Šaban Bajramović!
Sedaju blizu nas i počinju da pričaju o običnim stvarima. U jednom trenutku Šaban se okreće i pita: “Jesi li ti onaj mali iz izloga?” (tada je u Nišu postojao izlog “Novosti”, kod robne kuće “Beograd”, u kome su stajale slike istaknutih sugrađana – u to vreme sam ja osvojio nekakve nagrade i bio sam jako “prisutan”).
Iznenadio sam se da Šaban, naš Šaban u belom odelu i sa svim zlatnim zubima u to vreme, zna za mene. Kralj, bog ciganske pesme zna za mene. Da, da, rekoh i spontano mi izlete “šta to vredi kad ne pevam kao ti…”.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
