Mak na konac

Zajednička karakteristika filmova objedinjenih pod nazivom „crni talas“ odnosi se na aksiološku i ideološku poziciju njihovih autora koja je u velikoj meri suprotstavlјena dominantnim vrednostima jugoslovenskog (srpskog) tradicionalnog narativnog filma. Samosvojna vizija društvene stvarnosti koju zagovaraju autori modernog filma podrazumeva slobodnu stvaralačku misao i direktno je suprotstavlјena dogmatskoj i birokratizovanoj svesti.

Autonomija autorske vizije

Kinematografija u nekadašnjoj FNRJ bila je pod kontrolom uvek budnog Saveza komunista koji se, naročito u prvoj deceniji nakon oslobođenja, na vrlo direktan način mešao u sam proces proizvodnje filmova. Pred gledaocima su mogli da se pojave samo ideološki „ispravni“ filmovi, o čemu su se starali ondašnji Komitet za kinematografiju i raznorazne cenzorske komisije sastavlјene od kvaziintelektualaca, policajaca, vojnih starešina, takozvanih kulturnih radnika i drugih partijski podobnih lјudi. Savremeni autorski film koga prati fama političke nekorektnosti bio je prećutkivan, marginalizovan i ignorisan ili, kolokvijalno rečeno, bunkerisan. Radilo se o čistom ideološkom napadu na tendenciju autorskog filma koji je bio suprotstavljen oficijelnoj politici.

Uprkos društvenom nadzoru i strogoj političkoj kontroli, početkom šezdesetih pojavlјuju se filmovi koji kritički preispituju jugoslovensku stvarnost. Nјima je prileplјena etiketa „crnog“ filma, onog koji je prema vladajućem shvatanju negativan zato što prikazuje anomalije i negativne pojave koje razaraju društveno tkivo: siromaštvo, usamlјenost, otuđenost, nasilјe, kriminal, alkoholizam, prostituciju i psihičke krize pojedinaca.