Jedne godine sam išla u Sutomore sa tetkom, sestrom i bratom. Prvi odlazak na more vozom bez roditelja. Za nas dve stariji brat je bio neka vrsta uzora. Svojom strašću prema rok muzici diktirao je ton, pa smo nas dve pokušavale da se ugledamo na njega. Sve troje smo nosili crne oversize majice sa natpisima bendova. Sećam se da sam ponosno nosila jednu sa narandžastim slovima i bundevom – “Halloween”, iako ni dan-danas ne znam ništa o tom bendu, dok je sestra imala KISS ili Panteru.
Jedne večeri, posle plaže, prolazili smo pored male prodavnice pune CD-ova, ali ne onih originalnih, već kopija koje su često otkrivale svoj pravi sadržaj tek kada biste ih kod kuće ubacili u neki plejer. Na omotima bi pisalo Nirvana, ali bi se iz zvučnika čuo glas Lepe Brene. Pravi mali poklon iznenađenja. Čim sam ušla, na prvoj polici, moj pogled se zaustavio na CD-u s omotom plavuše u roze haljini. Zgrabila sam taj CD – i time otkrila svoju strogo čuvanu tajnu. Taj trenutak je označio moju “izdaju brata” – volim Kiss, ali još više volim Tejlor Svift. Naravno, kada sam stavila taj disk kod kuće u DVD uređaj, nije se čula Tejlor Svift, već neki turbo-folk, ali to nije sada suština priče.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
