Jednom davno su američkog rok i bluz muzičara Frenka Zapu pitali da li misli da je džez mrtav, na šta je on odgovorio: „Džez nije mrtav, ali je počeo da se oseća“. Mnogi danas pitaju da li je rokenrol mrtav. Znam da većina očekuje da ću ponoviti Zapin odgovor, ali ne! Rokenrol nije načisto mrtav, od njega su ostale siluete.
Ovo nema nikakve veze sa čuvenim jugoslovenskim bit sastavom Siluete, već predstavlja malo lukavstvo i dobar izgovor da im ukažem pažnju koju zaslužuju. Toj legendarnoj grupi koja više ne postoji, ali koju sam obožavao i doživljavao kao nešto svoje posvetio sam tekst koji sledi. Stoga parafraziram Kesića: ’Ajde sad ono moje!
Bio sam prisutan na koncertima Silueta svaki put kada je taj beogradski rok bend gostovao u Nišu, a više puta gledao sam ih u beogradskom Domu omladine, Gradskom podrumu i, naravno, na Prvoj Beogradskoj gitarijadi 1966. O Siluetama kao svom omiljenom sastavu pisao sam više puta, na više mesta i različitim povodima. Čista rok nostalgija.
Ovaj put odlučio sam preneti utiske prevashodno sa njihovog prvog gostovanja u mom gradu, koje je ni manje ni više bilo upriličeno u Narodnom pozorištu! To se zbilo 1966, što znači da sam tada bio petnaestogodišnjak, tinejdžer u pravom smislu reči.
Posle toga, Siluete su u Nišu gostovale još tri puta: na Letnjoj pozornici u Tvrđavi (kada sam im sa zadovoljstvom pomagao da unesu instrumente), u fiskulturnoj sali Medicinskog fakulteta (u kojoj su izazvali opšte ludilo, ali bez lomljenja inventara i razbijanja flaša) i poslednji put u bioskopskoj dvorani Doma JNA, kada sam ih prvi put čuo da sviraju Bitlse.
Na svoj način i na moje veliko zadovoljstvo perfektno su izveli prvu, naslovnu numeru sa čuvenog albuma Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band. Tada su mi prvi put delovali „bitlsovski“, što nije beznačajno jer su ih uvek povezivali sa Stounsima. Iz godine u godinu Siluete su demonstrirale znake svog muzičkog sazrevanja i napredovanja. O njima se pisalo i pohvalno i pogrdno, a ovom prilikom ću govoriti u prvom licu jednine, onako kako sam ih lično doživeo u svojim mladalačkim danima.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
