Džez i popularna muzika Srbije ne pripadaju kulturnom nasleđu i muzici proizašloj iz narodnog stvaralaštva, ali je najblaže rečeno neprimereno ne smatrati ih uslovno delom naše kulturne tradicije. Uz uvažavanje specifike svakoga žanra u smislu melodijskih, harmonskih, ritmičkih i vokalnih elemenata, u okviru pojma popularne kulture združeni su žanrovi takozvane zabavne muzike (pandan klasičnoj i narodnoj muzici): bluz, džez, pop i rok sa svim njegovim podvrstama.
S obzirom na popularnost takozvane novokomponovane narodne muzike u Srbiji, uslovno i ona može pripadati žanru popularne muzike (naravno, sa svojim muzičko-scenskim i kulturno-komunikacijskim specifičnostima). Ova muzika se osamostalila u odnosu na izvornu narodnu muziku jer je uveliko napustila njene standarde i udaljila se od nje, upijajući elemente stranog, pre svega orijentalnog i grčkog melosa, ali i originalne komponente roka (gitarske rifove i solo deonice, bubnjarske ritmove i slično).
Ovde i sada neće biti reči o bilo kakvoj tradiciji davno prošlih vremena, negde i nekada, već o kulturnoj tradiciji novije istorije Srbije. Nju mogu činiti kulturni obrasci uspostavljeni pre, neposredno posle Drugog svetskog rata ili nešto kasnije, jer je vreme od nekih 60-70 i nešto više godina unazad već dovoljno odmaklo da bi bilo aktuelno, a još manje moderno u kolokvijalnom smislu reči. Stavljam pod sociološku lupu muzičku tradiciju u Srbiji, poglavito urbanog građanskog prosedea.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
