„Mašine su se uzdigle iz pepela nuklearne vatre. Njihov rat za istrebljenje čovečanstva besneo je decenijama, ali poslednja bitka se neće voditi u budućnosti. Vodiće se ovde, u našoj sadašnjosti. Večeras…”
– Prolog filma „Terminator”
U oktobru 1984. godine, američka publika je prvi put pogledala film koji će zauvek redefinisati granice naučne fantastike: „Terminator”. U režiji tada relativno nepoznatog Džejmsa Kamerona, film je prikazao jezivu viziju budućnosti – svet u kome vladaju mašine i u kojem je ljudska vrsta na ivici izumiranja. U centru svega toga je jedna žena, Sara Konor, od čijeg opstanka zavisi i sam opstanak čovečanstva. Međutim, iako naizgled jednostavna premisa, „Terminator” je bio više od priče o spasavanju jedne žene. Bio je to spektakl akcionih sekvenci, revolucionarnih specijalnih efekata, napetog narativa i nepokolebljivo razmatranje opasnosti nekontrolisanog tehnološkog napretka.
Ono po čemu je „Terminator” zaista izuzetan jeste sposobnost da prevaziđe svoje skromne početke. Sa budžetom od samo 6,4 miliona dolara, film je lako mogao da završi kao zaboravljeno ostvarenje B produkcije, rezervisano za kasnonoćne projekcije. Umesto toga, Kameron i njegova ekipa stvorili su kultni fenomen – film koji ne samo što je plašio i uzbuđivao publiku već ju je i pozivao da razmisli o uznemirujućem pravcu u kome ide odnos čoveka i tehnologije. U suštini, „Terminator” je postavio ključno pitanje: Šta se dešava kada mašine koje smo stvorili da nam služe odluče da im više nismo potrebni?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
