I treba da ste ljuti zbog Ejmi

Crni ajlajner bio je izvučen izrazitije a punđa veća što je njeno psihičko stanje bilo lošije. To sam negde čula o Ejmi kao deo mitomanije o njoj i ne znam da li je istina. Ali mitovi, romansirane biografije, neke poluistine i iskrivljene slike sastavni su deo priča o muzičkim zvezdama. I opet se priča o Ejmi zato što je tu još jedan film koji je već u startu pobrao negativne kritike i paljbu fanova koji su ljuti. I kažu – istina je da je loš koliko kažu da je loš.

Kažu da je Ejmi zaslužila više od onoga kakav je film “Back to Black”. Zar nije i za života zaslužila više, iako će neki reći da je u nameri da stigne tamo kuda je krenula bila odlučna i da je bila “nespasiva”. Ali mogao si da je pustiš da mrtva pijana izađe na stejdž na Kališu, tetura se 45 minuta, ne može da se seti teksta, da ne zna u kom je gradu i trpi bes publike, ali nisi mogao da uradiš nešto da to sprečiš. I sve ostalo što je tome prethodilo.

Da, znam da nije tačno da niko ništa nije pokušao, ali nije ni tačno da njoj nije bilo pomoći. Šta bi se desilo da nije izašla na binu i nastupila tog 9. jula na prvom od koncerata tokom turneje o kome su tada mediji izveštavali da je bio potpuni debakl? Bio bi isto debakl, ali bi danas možda bila živa.

To nije samo njena sramota. A ona se osećala posramljeno i slomljeno. I na snimku koji nije prijatno gledati ima taj trenutak kada joj jedan od pratećih vokala šapuće tekst pesme na uho u trenutku kada ona ne može da se seti reči. Publika to vidi i postaje još rezigniranija, brutalnija, zviždi joj. Ona se tada potpuno slomi, obgrli rukama i suzdržava suze.