Ponekad gledate kroz prozor negde u daljinu, ležite i blenete u plafon, tuširate se ili pušite poslednju cigaretu pred spavanje i ne razmišljate ni o čemu posebnom. Misli su vam u praznom hodu. I onda se, neočekivano i potpuno nasumično, dogodi spoj u mozgu i iz neke fioke sećanja izroni stih pesme koju niste dugo slušali. Ni sami ne znate kako, ali, eto, preleteo je put do vaše svesti da vas podseti na sopstveno postojanje i da vam se mota po glavi još neko vreme.
U jednoj od takvih “praznomislenih” situacija doputovali su mi stihovi himne “Hej, Sloveni”: “Zalud preti ponor pakla / Zalud vatra groma.”
Pomislio sam – moćno.
Za pesmu koja je bila (ne)zvanična himna države šest decenija postoji začuđujuće malo informacija na internetu. Ukoliko potražite, dobićete tekstove o njenom autoru sa osnovnim informacijama o nastanku. Dublji uvid u sam kontekst nastanka, te potonji značaj, teže se nalazi.
Onlajn pretraga vas najpre vodi ka vestima o tome da se ona sluša na plaži u Ulcinju ili da je poslužila kao inspiracija za kampanju protiv govora mržnje “Hejt Sloveni”. Ubrzo otkrivate i diskusiju na Redditu koja je započeta konstatacijom korisnika da “nikada nije ‘osećao’ himnu ‘Bože pravde’ kao ‘Hej, Sloveni'”.
Usledila je razmena više od 200 komentara, a među najistaknutijima su oni sa manje-više sličnim zaključkom da se u nekadašnjoj jugoslovenskoj himni oseća moć čoveka, spremnost da se savladaju prepreke ma kakve one bile, dok himna Srbije korespondira sa opšteprisutnom apatijom i čekanjem da nas Svevišnji izbavi iz gliba u koji smo zapali.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
