Ako pitate prosečnog fana Evrovizije… Dobro, ne postoji “prosečni” fan Evrovizije, ili si lud za ovim takmičenjem ili te baš briga, sem onog dana kada igra, pardon nastupa Srbija; elem, ako pitate imaginarnog prosečnog fana Evrovizije negde iz sveta kada je ovo takmičenje bilo najbesmislenije, najgore i najpolitizovanije, verovatno će na keca reći sve grozno o poslednjem delu prve decenije 21. stoleća.
Evrosong je zahvaljujući društvenim mrežama i novoj generaciji koja je počela da ga shvata pomalo ozbiljno u poslednjih nekoliko godina doživeo renesansu. Kada su Italijani počeli da šalju pobednika Sanrema na najšareniju evro-australijsku binu, i drugi su krenuli pomalo da se takmiče; a onda je grupa Måneskin preko Evrovizije stigla do planetarne slave i miliona strimova na Spotifaju.
Sve to bilo je nezamislivo neke 2005. ili 2006. godine. Proleća koja su u Srbiji (i Crnoj Gori) obeležena natezanjem čak i oko toga koga ćemo poslati da peva – mnoge je slučaj sa No Name podsetio na čuvenu Jugoviziju sa Bebi Dol na kojoj se, pred našim očima, raspadala zemlja – u ostatku sveta uglavnom su bila manje zapažena.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
