Ako pitate prosečnog fana Evrovizije… Dobro, ne postoji “prosečni” fan Evrovizije, ili si lud za ovim takmičenjem ili te baš briga, sem onog dana kada igra, pardon nastupa Srbija; elem, ako pitate imaginarnog prosečnog fana Evrovizije negde iz sveta kada je ovo takmičenje bilo najbesmislenije, najgore i najpolitizovanije, verovatno će na keca reći sve grozno o poslednjem delu prve decenije 21. stoleća.
Evrosong je zahvaljujući društvenim mrežama i novoj generaciji koja je počela da ga shvata pomalo ozbiljno u poslednjih nekoliko godina doživeo renesansu. Kada su Italijani počeli da šalju pobednika Sanrema na najšareniju evro-australijsku binu, i drugi su krenuli pomalo da se takmiče; a onda je grupa Måneskin preko Evrovizije stigla do planetarne slave i miliona strimova na Spotifaju.
Sve to bilo je nezamislivo neke 2005. ili 2006. godine. Proleća koja su u Srbiji (i Crnoj Gori) obeležena natezanjem čak i oko toga koga ćemo poslati da peva – mnoge je slučaj sa No Name podsetio na čuvenu Jugoviziju sa Bebi Dol na kojoj se, pred našim očima, raspadala zemlja – u ostatku sveta uglavnom su bila manje zapažena.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
