F**k Jeff Bezos! F**k starost! F**k vreme! F**k limitiranost inspiracije! F**K F**K F**K!!!
Par sati pre ove poplavice besa ridao sam gledajući kako tri matorca voze svoje automobile iz snova kroz pustinju Bocvane dok preko tog prizora ide muzika Dire Straits i (tako se čini danas) besmrtne “Brothers In Arms”, u kojoj Knopfler peva “Someday you’ll return to your valleys and farms/ And you’ll no longer burn to be Brothers in Arms”.
Ta anti-ratna pesma o povratnicima iz rata, odjednom i bez problema pravi emocionalni krešendo za oproštajnu scenu od tri bogata muškarca u njihovim šezdesetim (ili blizu) koji su izgubili lukrativnu tezgu i priliku da voze željene automobile po svetu i za*ebavaju se za sve (tuđe) pare. I u tom gubitku mi (valjda i vi?) prepoznajemo i deo sopstvenog gubitka. Životna radost koju su nam priređivali tom prilikom (tim prilikama) ona je životna radost zbog koje vredi živeti. Čak i ako je konzumirate ovako posredno.
O, da, “The Grand Tour” je došao do svog kraja. I prvu suzu sam pustio istog dana kada sam saznao da će se zvati “One More For the Road”, jer nikada ta je*ena fraza nije našla svoju bukvalniju primenu. A i ništa lepše nego plakati na svoj račun.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
