„Oh, my life is changing everyday, in every possible way“

Bio je to onaj muzički crv koji se vrteo na repeat po vijugama mozga. Klizio je po nervima sve dok nije udario u napukli zid sećanja, gde se kao nedostali deo pazla uklopio. Bila je to scena iz jedne stare, pardon kultne, serije koja datira iz godine još pre rođenja autorke ovog teksta.

Kadar je bio na jednoj vidno neurednoj sobi, u kojoj na krevetu leži jedna crvenokosa tinejdžerka, duboko zamišljena u svoje probleme, koji izgledaju kao, blago rečeno, smak sveta, dok se u pozadini sa radija čuju upravo ove reči sa početka, tekst i melodija pesme „Dreams“ od grupe Cranberries. Iako Dolores O’Riordan nije ovu pesmu radila za potrebe serije, upravo tako deluje – ona zvuči kao neraskidivi deo nje i uklapa se gotovo savršeno.

Jer govori o prvoj ljubavi, zamagljenosti koju ta osećanja nose i daju osećaj, kao što i sama pesma kaže, da nam se ceo život menja na toliko načina, kao i mi sa njim. Tako je suptilna i emotivna, baš kao crvenokosi devojčurak iz one sobe po kojoj su razbacane cipele, majice, džemperi i košulje.

Ona je Anđela, ili Anđelika, nadimak koji na samom kraju nekima više neće biti toliko drag i simpatičan, a njen „dream“ bio je, niko drugi, nego čovek koji se „stalno naginje“, i to radi tako dobro, i prečesto zatvara svoje kapke kao da ga boli da posmatra svet oko sebe – Džordan Katalano.