Soderbergova crna torba

Ne znam ni da li vas zanima, ni da li shvatate da Steven Soderbergh od 1995. naovamo praktično svake godine izbacuje najmanje jedan film, a u poslednjih deset često i po dva! Mislim da nijedan holivudski reditelj A-liste (a on to, makar formalno, i dalje jeste) nema tu privilegiju.

U tom smislu, možemo da pričamo o tome da je Steven Soderbergh jedini reditelj koji je osvojio Holivud i uspeo da ga podredi svojim potrebama, a ne obrnuto. On je u tome uspeo igrajući njihovu igru, spremnošću da svoj talenat kompromisno stavi na raspolaganje studijima i da sve od sebe da njegovi filmovi zarade dovoljno para, a zauzvrat, njemu je dozvoljeno da za sitne pare snima (i eksperimentiše) šta želi.

Soderbergh je tako sebe doveo u poziciju dvostrukog kralja. S jedne strane, njegovi holivudski filmovi otvorili su mu put do velikih zvezda, koje su shvatile da rad sa njim ne znači nužno i valjanje u blatu mediokritetstva, zbog čega su potom bile voljne da participiraju i u njegovim ličnijim filmovima i tamo eventualno zarade neke bodove kod kritike.