Sa samo godinu dana zakašnjenja u odnosu na nešto što je mogao biti daleko zgodniji povod za ovaj tekst (75. festival po redu) stiže vam tekst koji rekapitulira iskustvo odgledavanja s.v.i.h. filmova koji su na “Kanskom festivalu” nagrađeni glavnom nagradom. To znači, s.v.i.h. devedeset devet filmova (ako sam dobro izbrojao).
Pre osam godina filmski magazin “Hollywood Reporter” uradio je nešto slično, s tim što su se oni limitirali samo na nosioce “Palme d’Or” nagrade, koja je zvanično tako (pre)imenovana daleke 1955. Međutim, ja nisam. Ja sam se vratio još šesnaest godina unazad i ubacio Cecil B. DeMilleov film, “Union Pacific”, koji je prikazan na prvom “Kanskom festivalu” još 1939, ali mu je ta nagrada izglasana i dodeljena tek 2002.
Takođe, na prvom posleratnom izdanju festivala, 1946, nagradu “Grand Prix du Festival International du Film” osvojilo je (svih?) jedanaest filmova ravnopravno, a naredne 47. nagradu (sada skraćenog imena samo na “Grand Prix”), u nekoj vrsti pokušaja žanrovske selekcije pobednika (na najbolji “psihološki/ljubavni”, “društveni”, “animirani” itd. film) podelilo je pet filmova. Narednih godina dodeljivana je po jedna glavna nagrada, koja je, kao što rekoh, tek 1955. postala “Palme d’Or”, kako je i danas znamo.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
