Prateći karijeru Gorana Bregovića, intervjue, nastupe… ponekad se mogla uočiti njegova namera da liši svoju karijeru pretencioznosti. On će na trećem albumu imati “Ništa mudro” gde je rokenrol video kao zabavu: “To je rokenrol, ništa mudro, ali mi se sviđa baš to.”
I objašnjavajući povratničku turneju Bijelog dugmeta iz 2005, on će reći, pored onoga da je to video kao “svoj Rambuje”, da mu je bilo drago što je napisao neke pesme koje su posle svih tih krvavih devedesetih spojile ljude u hor na tim koncertima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Rekao je da mu je drago što se pokazalo da je napisao tih “nekoliko” pesama koje su eto spojile ljude. Ipak, pop kultura nije imuna na teorije, učitavanja, analize… Tako su i čitava karijera, pesme, promene imidža, omoti… analizirani i godinama nakon što je Bijelo dugme isključilo “maršal” pojačala na poslednjoj turneji koja je prekinuta baš kao i uskoro život zemlje u kojoj su nastali – Jugoslavije.
Milivoje Čalija, nekadašnji muzički urednik i kasnije direktor marketinga legendarnog i onog pravog Radija B92, analizira Bregovićev opus u Bijelom dugmetu. On na početku razgovora za feljton o Bijelom dugmetu ne smatra da je sve bilo nepretenciozno. Štaviše…
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
