Cinični vodič za barbihajmersku generaciju

Ako ste pripadnik generacije X/radničko dete, onda ste sedamdesetih ploče slušali na mono gramofonu koji je bio integrisan u radio-predajnik. Onda ste bili opčinjeni idejom kasete kao medijuma koji može da reprodukuje snimljeno, ali i da snima sa radija, druge kasete i naravno, gramofonske ploče. Koja je kao medijum bila kabasta, preskakala je, pucketala i nije trpela otiske prstiju. Vokmen je bio dar s neba u svakom smislu. Čuješ sve što treba da čuješ i to sam samcijat u svojoj samoći da se sluša sva indie muzika koju je Bog zapovedio da se sluša s početka osamdesetih. Dolazak mini linije je bio očekivana tranzicija sa mono na stereo, kada je u pitanju sokoćalo za reprodukciju tona bez slušalica, a onda je CD plejer (Denon, bato), krajem osamdsetih značio onaj momenat: „Hajde da zatvaramo kafanu, stigao je Broz svih zvukova.ˮ

Tada sam prestao da skupljam ploče (onaj prevaziđeni medijum), kupovao sve bolje kasete ne bi li sa CD-a snimao na vokmen i uživao u pokretu, u autobusima GSP-a kojih je 1993. bilo ne više od 130 u gradu Beogradu. Svaki dan je neka pesma, ili više pesama, spasavala moj život iz nihilističke taštine praznine prve polovine miloševićevskih devedesetih. Čak sam godinu dana kasnije na „berzi pločaˮ u SKC-u uspeo da prodam sva LP izdanja koja sam već zamenio za CD format. Jer, već smo rekli, gramofonska ploča? Heeelooouuu? Za čije babe zdravlje? Neke su ostale, ispostaviće se, veoma važne.

U svakom slučaju u mojoj soničnoj renesansi imao sam Sony „stubˮ, gramofon, pojačalo, ekvilajzer, dva kaset-deka i radio. Naravno i Denon CD plejer. U tom trenutku sam poznavao više od pet, a manje od desetoro ljudi koji su imali OZBILJNU tehniku za slušanje muzike. Do kraja gimnazije, možda dvoje, troje. Znači, OZBILJNO, mislim, pojačalo, pretpojačalo, OZBILJNE zvučnike, Marantz gramofon, dijamantska igla, jajna ambalaža na zidovima. I iskreno, nisam nešto posebno bio oduševljen, jer kad se muzika sluša srcem, onda je mnogo bitniji sadržaj od forme. Što bi rekao kum Vaso, ako je pesma dobra, onda odlično zvuči i na mono kasetofonu, u mom slučaju Phillips, hvala, ako nekog zanima.