Jedna stara narodna mudrost kaže: “Burek ne jedi severno od Niša, pečenje ne jedi južno od Niša a roštilj jedi samo u Nišu.”
Postoji, doduše, varijacija gde su burek i roštilj zamenili mesta, ali pošto je ovo priča o ćevapima i roštilju, držaćemo se navedene verzije.
Sa ovom konstatacijom se neće složiti mnogi žitelji gradova na jugu, naročito Leskovčani, logično, jer smatraju svoj grad prestonicom roštilja, neki kažu s pravom, a neki kažu da stvari više ne stoje kao nekad u gradu na Veternici… Pošto sam služio vojsku u Leskovcu a i često tamo svraćam, prilično mi je poznato da u Leskovcu preferiraju pljeskavice (ili “pljeskanice”, da se izrazim po leskovački) te da je najveće dostignuće njihovog roštiljdžijskog zanata u stvari – uštipak. U jednini, ne u množini. Radi se o komadu mlevenog mesa, veličine bilijarske kugle, koje je savršeno ispečeno i servira se uz seckani luk i jednu duguljastu, svežu zelenu papriku od koje može i da se umre ako se njome nepažljivo rukuje.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
