Adolescencija bi po definiciji trebalo da bude prožeta porivom da se istovremeno odvojimo od pravila društva i da u njemu – tom istom društvu – ostavimo trag, volimo, pripadamo, da na kraju napustimo pačje jezero i postanemo labudovi koji žive odraslo doba. Nekoj deci to nikada neće poći za rukom. Zašto? Bilo bi veoma lako, i veoma kukavički, napisati tekst o seriji „Adolescence“ koji ostavlja otvorena pitanja, pozivajući nas – i laike i profesionalce – da sami nađemo odgovore. Odgovori se, ipak, kriju u samim pitanjima.
Tema nam je i bliska i zastrašujuća: trinaestogodišnji dečak optužen je za brutalno ubistvo drugarice iz razreda. Ne moramo se truditi čak ni da izbegavamo spojlere, jer u prvoj epizodi postaje sasvim jasno šta se desilo, želeli ili ne da verujemo; postoji i video-snimak događaja. Stiven Grejem, jedan od glavnih glumaca i koautor serije, naveo je da je bio inspirisan stvarnim slučajevima u Engleskoj, uključujući i njegov rodni Liverpul, u kojima su dečaci ubili devojčice. „Adolescence“ se, dakle, ne bavi time šta se dogodilo, nego zašto se dogodilo. Zašto? Ko je kriv, ko je odgovoran, i ko može da pomogne da se ne ponovi?
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
