Piše Emili Bikerton, kritičarka i scenaristkinja, članica redakcije časopisa New Left Review.
Odmah po izlasku četvoroepizodne serije „Adolescencija“ na Netfliksu, kritika je, u zanosu, dočekala ovaj izuzetan uspeh. Komentari su se uglavnom usmerili na pitanja koja otvara priča o Džejmiju, trinaestogodišnjaku koji nasmrt izbode devojčicu svojih godina. Među temama koje se obrađuju nalaze se odnos tinejdžera prema ekranima, nasilje na društvenim mrežama, toksična muškost inspirisana influenserom Endruom Tejtom i položaj „incela“. Sa više od sto miliona pregleda u više od sedamdeset zemalja i mestom među deset najgledanijih serija na engleskom jeziku u istoriji ove platforme, program je već ispunio očekivanja producenata i pogodio u žicu publiku koja takođe čita bestseler „Generacija anksioznih“, Džonatana Hajta.
Autori serije — Filip Barantini, Stiven Grejem i Džek Torn — u brojnim su intervjuima isticali da žele da upozore javnost i nadležne institucije. Potonji je čak pozvao britanske zakonodavce da zabrane pristup društvenim mrežama mlađima od 16 godina. Sve to je, naravno, privuklo pažnju premijera. Kir Starmer je izjavio da mu je bilo teško da seriju gleda zajedno sa svojom decom, a potom se pridružio opštem utisku: serija deluje kao „reflektor uperen ka nizu problema koji nas često ostavljaju bez reči“.
A sama platforma Netfliks ne propušta da se predstavi kao dobrotvor: dok joj poslovni model počiva na privlačenju tinejdžera ekranima, najavila je da će seriju besplatno učiniti dostupnom u britanskim srednjim školama.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Već imate nalog? Ulogujte se
