“Kažu da imamo još samo par godina za nas”, peva čovek sa crnom vezanom kosom. Bar ja mislim da on peva, jer izgleda kao neko ko bi mogao da bude pevač benda. “Glavni”, govorili smo tada kada smo slušali različite bendove. I “glavni” nam je uvek bio pevač.
“Ko ima još par godina?”, pomislim, ali ne pitam, jer tih godina nisam previše pitala, više sam osluškivala i analizirala.
Devedeset i neka je, i na nekoj od domaćih televizija koje su tih godina emitovale samo domaću muziku čujemo ovu pesmu. U tom trenutku imam baš malo godina, ne sećam se koliko, ali gotovo izvesno se taj broj obeležava jednom cifrom.
Četiri osobe, žena i tri muškarca kreću se gradom koji prepoznajem. U pitanju je crno-beli snimak koji s vremena na vreme “preseče” Hemfri Bogart ili dokumentaristički snimak. Za Hemfrija Bogarta sada znam da je Hemfri Bogart, tada naravno nisam to znala.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
