Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u kolumni “Jesi li video ovo?”
***
Čitao sam tvoje pismo o rahmetli Peri Lukoviću koji je živeo neobično dugo za novinare tog kalibra, dogurao je do lepe 74 godine, iako se u poslednje vreme krećem po komemoracijama i pogrebima znatno kratkoročnijih kolega: jedan se samo srušio na ulici; drugom ništa sumnjivo prethodno nije bilo, ušao je u stan i sručio se na pod; treći se survao sam od sebe u sendvičari i tu ostao da leži; četvrti je zauvek otišao posle dve operacije zloćudnog ljuskara na glasnim žicama u šezdes’ trećoj. Postala je izuzetna vest kada novinari požive do 74, kao Luković.
Kakve li ironije, čitao sam to tvoje pismo u čekaonici privatnog doma zdravlja u Beogradu. Tu jednom godišnje svrnem na sistematski pregled gde novinari inače nikada ne idu jerbo im uvek nešto nađu.
A novinari smatraju da njima nikada ne smeju ništa da nađu, pošto je posao novinara da oni nešto nađu nekom drugom, nikako da njima nešto nađu, makar i uvećanu prostatu veličine zelenog oraha.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
