“Pa zašto ne uzmeš ovaj kamen i ne udariš Jova Kapu?”

Goran Marković i Rajko Grlić, jedni od najvećih i najpoznatijih reditelja sa ovih prostora u rubrici “Jesi li snimio ovo” pisaće svakog ponedeljka o ljudima koji su uticali na njih, o filmovima, o Pragu, o Beogradu i Zagrebu, o Trstu i Los Anđelesu, o kulturi, o nama…

***

Veoma potresno pismo, Rajko,

Ono je više od žalosti za nesnimljenim filmom. Kako sam i ja dvadesetak godina pokušavao da snimim film o Golom, razgovarao sam sa mnogim golootočanima, pa mislim da razumem zašto tvoji roditelji nisu rado govorili o toj za njih verovatno najtežoj temi.

Poslednja osoba sa kojom sam pričao bila je Dragica Srzentić, imala je u tom trenutku 101 godinu. (Poznato pravilo – ono što te ne ubije, to te očeliči.) Ona i njen muž, Vojo, bili su tamo četiri ili pet godina. Upitao sam je koliko su posle toga još bili u braku. Ona je rekla: “Sve do njegove smrti.” “Da li ste pričali o Golom otoku posle svega?” “A, ne, nikada nismo o tome razgovarali”, rekla je mirno.